Azijski nacini tehnoloskog razvoja poremetili su ustaljeni linearni razvoj u industrijski razvijenim zemljama Evrope i Amerike. To znaci, ako je razvoj novih proizvoda dug i spor, onda je i veoma skup. Toplotne pumpe koje na nasem trzistu nude proizvodjaci iz Evrope su jos uvek vrlo skupe i zbog toga su za nase, srpske uslove, neprihvatljive.

Znanje koje ima tim strucnjaka Zastave omogucava da se sa postojecim sredstvima rada postignu zavidni rezultati, a to znaci organizovati proizvodnju modula za toplotne pumpe, veoma pouzdane i po ceni daleko nizom od ponudjenih.

Pre nego sto predjemo na prakticna upustva za izradu sistema za grejanje sa toplotnim pumpama dajemo razmisljanje profesora Djordja Kozica:

“ Toplotna pumpa moze da se razmatra kao rashladni uredjaj kod koga je primarna funkcija grejanje toplotom koja se odvodi iz ciklusa. Pri tome je kolicina toplote za grejanje, kao koristan efekat, znatno veca od utrosenog rada. Ovo pruza velike mogucnosti za stednju elektricne energije. Za ilustraciju moze da posluzi primer u kome se uporedjuju neposredno grejanje elektricnom energijom ( ne primer elektricnom grejalicom ) i grejanje toplotnom pumpom, kada se za pogon kompresora takodje koristi elektricna energija. Pri neposrednom elektricnom grejanju, za dobijanje jednog dzula toplote, nezavisno od temperature, treba utrositi prakticno jedan dzul elektricne energije. Pri grejanju pomocu toplotne pumpe, ova kolicina je znatno manja od jednog dzula, pri cemu se za snizavanje temperature toplotnog ponora i ova kolicina smanjuje. Ako je odnos temperatura izvora i ponora takav da koeficijent grejanja iznosi 2.5 za dobijanje jednog dzula toplote treba utrositi 0.4 J elektricne energije. Na osnovu toga sledi da su prednosti dobijanja toplote uz grejanje koriscenjem toplotne pumpe i u realnim postrojenjima ocigledne.

Moze da se postavi pitanje: zasto se onda toplotne pumpe ne koriste u vecoj meri, bar onoliko koliko se koriste drugi rashladni uredjaji, kao frizideri i zamrzivaci? Odgovor mora da se potrazi razmatranjem svih tehnicko – ekonomskih pokazatelja koji odredjuju zbirne troskove jedinicne kolicine toplote za grejanje. Toplotne pumpe su jos uvek relativno skupe i zbog toga, nezavisno od termodinamickih primucstava, tako dobijena kolicina toplote za grejanje u mnogim slucajevima skuplja je od jedinice toplote koja se dobija, na primer, sagorevanjem cvrstih, tecnih ili gasovitih goriva. Medjutim, konstrukcionim usavrsavanjem, snizavanjem cene i narocito, zbog stalnog poskupljenja goriva, toplotne pumpe predstavljaju veoma perspektivan nacin grejanja. Narocito su pri tome interesantni i dobijace sve veci znacaj izvori sa visim temperaturama, kao sto su geotermalni izvori, voda zagrejana u jednostavnim solarnim uredjajima ili industrijske i druge otpadne vode. Sve vise se koriste i tokovi i rezervoari podzemnih voda, kao i energija same zemlje. Temperatura zemlje je razlicita na razlicitim mestima i na razlicitim dubinama, ali je na jednom lokalitetu, na dubinama ispod 15 m, prakticno nepromenljiva tokom godine ( uticaj promena godisnjih doba na ovim dubinama ne dolazi do izrazaja ).

Usavrsavanjem konstrukcije toplotnih pumpi vec je do sada omoguceno da se ista toplotna masina koristi kao toplotna pumpa u zimskim mesecima i kao hladnjak – klimatizator tokom leta. “